Vitamin D i solarijum
Preventivom umesto lečenjem!
UV zračenje ima veliki značaj za blagotvorni biološki efekat na ljudski organizam, najpre jer podstiče sintezu vitamina D.
Vitamin D3 - «hormon sunca»
Odavno znamo da je sunce najvažniji izvor stvaranja vitamina D kod ljudi i životinja. Pod uticajem sunčevog UV zracenja 7-dehidroholesterol, koji se pojavljuje u koži, reakcijom se pretvara u provitamin D (holekalciferol). Supstance koje utiču na stvaranje vitamina D3 nastaju tek nakon daljih hemijskih konverzija (hidroksilacije) u bubrezima i jetri, odakle se distribuiraju u druge organe, npr. kosti. UV zraci koji utiču na formiranje vitamina D3 imaju talasnu dužinu od 255 do 320 nm (nanometara), a najjače dejstvo je na 295 nm.
Tokom perioda od oktobra/novembra, pa sve do februara/marta, nikakva ili zanemarujuće mala kolicina UV zracenja talasne dužine ispod 320 nm prodire do zemljine površine. To znači da tokom zime ne postoji prirodni izvor vitamina D3. Zato nije iznenađujuce da je njegova kolicina u krvnom serumu tokom zime značajno manja nego pri kraju leta. Razlika u maksimalnim nivoima vitamina D3 tokom letnjih i zimskih meseci je čak do 10 ng/ml i zato mnogi ljudi zimi pate od hipovitaminoze vitamina D3. Ovo dokazuje ključnu ulogu UV zračenja u snabdevanju organizma vitaminom D3 iako ga unosimo i hranom. Kod ljudi koji zimi u hrani unose dosta ovog vitamina, ovaj problem nije toliko izražen.
Vitamin D je više od vitamina
Pretpostavlja se da čak trećina zdravog stanovništva u periodu od januara do marta u organizmu ima manje vitamina D nego što je potrebno. Nedostatak vitamina D direktno utiče na stanje kostiju. Pogotovo kod starijih ljudi ovo najčešce vodi ka osteoporozi, oboljenju koje se odražava smanjenjem količine i kvaliteta koštanog tkiva. Čak 20% ženske populacije je sklono osteoporozi nakon menopauze.
S obzirom na širok spektar funkcija vitamina D u organizmu, mora se uzeti u obzir i stanje drugih organa. Savremena nauka potvrđuje da je vitamin D više od vitamina. Pošto široko kontroliše i reguliše metabolizam vec je svrstan u kategoriju hormona. Osim razmene kalcijuma i fosfata, direktno utiče na imuni sistem, muskulaturu, rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, epiderm kože i nervni sistem.
Zbog svega ovoga je jako važno da organizam ima dovoljno vitamina D tokom cele godine. To je jedini način da se izbegnu brojni problemi i eventualna oboljenja.
Solarijum, ostvarujuci zračenje ispod 320nm obezbeduje dobru preventivu u snabdevanju organizma vitaminom D3.
Vitamin D3 i metabolizam kostiju
Tokom ove studije, grupa zdravih ljudi je izložena zračenju komercijalnih lampi za sunčanje 10 puta za 12 dana, pri čemu su trajanja ekspozicije bila kraća od onih od kojih koža može pocrveneti. Ovakav program tretmana je doveo do značajnog povećanja supstanci koje tvore vitamin D, pri cemu je nivo parat hormona značajno opao. Kod nekih su ovi dobri rezultati zabeleženi cak tokom cele 4 naredne nedelje.
Specifican značaj parat hormona za masu kostiju
Parat hormon ima neželjen uticaj na metabolizam kostiju, jer je odgovoran za razlaganje koštanog tkiva. Njegova smanjena količina u organizmu dovodi do redukcije razlaganja kostiju. Kod jako mladih ljudi nizak nivo parat hormona obezbeđuje ubrzan razvoj kostiju, što daje prednost za poznije životno doba, kada kosti postepeno gube masu i kvalitet. Tako se značajno može smanjiti rizik od oboljevanja kostiju od osteopenije, osteoporoze i u krajnjem slučaju od loma.
Ljudi u poznijem dobu mogu bitno poboljšati stanje svojih kostiju blagovremenim izlaganjem UV zračenju. U takvim slučajevima povišena količina vitamina D i smanjenje parat hormona u organizmu obezbeduju da se redukcijom demineralizacije kostiju poboljša kvalitet života. Kod delimično pokretnih starijih ljudi, koji ne izlaze van stana zabeleženi nivoi vitamina D su na ivici dozvoljenog minimuma, dok su kod onih vezanih za postelju te vrednosti ispod dozvoljenog i jasno ilustruju nedovoljnu izloženost UV zračenju.
Dovoljan nivo vitamina D - čak i male doze UV zračenja su dovoljne
Stariji ljudi mogu imati velike koristi od izlaganja UV zračenju koje podržava sintezu vitamina D3, čak iako se izloženi samo delimično (lice i ruke ili samo gornji deo tela). Uz to, dovoljne su i krace seanse da bi se nivo vitamina D dovoljno podigao.
Tablete ili tretman sunčanjem?
Oni koji kritikuju UV zračenje kao sredstvo za povišenje nivoa vitamina D, navode rezultate klinickih ispitivanja uzimanja vitaminskih sredstava.
Međutim, tablete se smeju uzimati veoma oprezno, kako ne bi došlo do hiperkalcemije (preterane količine kalcijuma u organizmu). Srećom, takav rizik sa UV zračenjem ne postoji.
Nakon što nivo vitamina D3 dostigne potrebnu vrednost, daljim UV tretmanima se sintetišu neaktivne supstance lumisterol i tahisterol, koje se u slučaju pada nivoa vitamina D aktiviraju iz zaliha u organizmu i pretvaraju u aktivne oblike da bi dopunile nivo vitamina.
